Kratak opis štetnih organizama i način njihovog suzbijanja
KALIFORNIJSKI TRIPS (Frankliniella occidentalis), DUVANOV TRIPS (Trips tabaci) – mogu prouzrokovati velike probleme u mnogim vrstama povrća i voća. Trips se hrani sisanjem biljnih sokova i za to bira najnežnije delove biljke, a najviše mu odgovara tek zametnuti plod. U slučaju jakog napada na listovima se javljaju srebrnasto sive pegice sa tamnozelenim izlučevinama, kasnije dolazi do venuća listova i smanjene produkcije biljaka. Za razliku od virusa mozaika krastavca koji prenose vaši i koji uništavanjem vektora nestaje iz useva paprike, trips je prenosilac mnogo perzistentnijih virusa.
Najpoznatiji virus koji prenosi trips jeTSWV virus (virus bronzavosti paradajza). Zbog svega navedenog vrlo je važno što pre detektovati populaciju, dok je brojnost još mala, a za to koristimo plave Horiver ploče. Za biološku zaštitu Koppert proizvodi: SWIRSKI MITE ( Amblyseius swirskii) i TRIPHOR L (Orius laevigatus).
LUREM-TR – sadrži aromatske supstance neodoljive za mnoge vrste tripsa. Osnovni problem kod tripsa je njegova prisutnost u usevu nekoliko nedelja ranije, pre nego što uspemo da ga otkrijemo. Kombinacijom Lurema i plavih Horiver ploča moguće je otkriti tripsa dok je njegova populacija vrlo mala, što je odličan preduslov za pravovremeno unošenje prirodnih neprijatelja tripsa i uspostavljanje neophodne biološke ravnoteže. U ponudi Zelenog hita je je i specijalna plavo žuta folija za suknjice plastenika, na koje se lepak za smanjenje napada tripsa povremeno obnavlja, što je najjeftiniji način pasivne odbrane. U ponudi su još insect-proof zaštitne mreže za sve ventilacione otvore.
ATTRACKER – Tamo gde ne koristimo biološku zaštitu u suzbijanju tripsa (mali plastenički tuneli bez anti insekt mreže, proizvodnja na otvorenom polju, prethodno korišćenje vrlo toksičnih hemijskih preparata), prisiljeni smo na standardno hemijsko suzbijanje, koje ima ograničen efekat, naročito kod bujnih useva gde se populacija skriva, najčešće u pazuhu listova. Hemijski preparati sve manje deluju, jer je sve veća indukovana otpornost tripsa. Inkorporacijom methiocarba – Mesurol, te kasnijim kombinovanjem Attracker-a sa hemijskim preparatima na bazi abamectina – Vertimec, spinosada – Lasser i drugih aktivnih materija postignuti su jako dobri rezultati u suzbijanju tripsa. Attracker sadrži različite šećere, koji utiču na ponašanje i kretanje tripsa, tako da ih mame iz njihovih skrivenih mesta na ishranu i na taj način hemijski preparati imaju izvrsno delovanje nekoliko sati po primeni.
GRINJE – OBIČAN PAUČINAR (Tetranycus urticae) – žute, ili narandžaste boje, sa dve izrazite tamne pege na leđnom delu. Dužina odrasle jedinke je do 1 mm. Odrasli oblici u zaštićenom prostoru prezime na konstrukciji objekta. Za grinje je karakteristično da imaju visok potencijal razmnožavanja, pa se u povoljnim usovima (visoka temperatura i niska vlažnost vazduha) populacija naglo povećava. Početni napad javlja se mestimično u tzv. žarištima. Zaraženo lišće puno je sitnih hlorotičnih tačaka, pa lišće postaje prošarano. Karakteristika ove grinje je oblikovanje paučine na naličju listova, koja može u slučajevima jakog napada povezati više listova zajedno. Kasnije lišće žuti i suši se. Kod plodovitog povrća najveće štete izaziva na krastavcu, tikvicama, plavom patlidžanu, a manje na paprici i paradajzu, kod lisnatog povrća izaziva velike štete na celeru. Kod jagode i kod maline takođe dolazi do pojave velikih šteta, pa je primena biološke zaštite u suzbijanju grinja neizostavna. Koppert za biološku zaštitu od grinja proizvodi: SPICAL ( Amblyseius californicus), SPIDEX (Phytoseiulus persimilis), SPIDEND (Feltiella acarisuga).
LISNE VAŠI (Aphis gossypii, Myzus persicae, Aulacorthum solani) – u zaštićenom prostoru prouzrokuju štete na skoro svim kulturama. Štete su vidljive na listovima, iz kojih vaši sisaju sokove, pa dolazi do njihove deformacije. Na ovaj način se prenose opasna virusna oboljenja. Vaši luče mednu rosu na kojoj se nakupljaju mravi i razvijaju gljivične zaraze. Rano otkrivanje populacije lisnih vaši izvodi se žutim Horiver pločama. Koppert proizvodi za biološku zaštitu: APHIPAR (Aphidius colemani), APHIPAR-M(Aphidius matricariae), ERVIPAR (Aphidius ervi) i druge preparate.
LISNI MINERI (Liriomyza trifoli, Liriomyza bryoniae) – lisni mineri napadaju useve krastavca, paradajza, plavog patlidžana i tikvica, dok se na paprici vrlo retko javljaju. Štete se mogu uočiti na listovima, gde nastaju karakteristični hodnici – mine, koje mogu biti vidljive na licu i naličju lista. Za otkrivanje ovog štetnog insekta koriste se žute Horiver ploče. Koppert za biološku zaštitu proizvodi: MINEX (Dacnusa sibirica + Diglyphus isaea), MYGLYPHUS (Diglyphus isaea).
KOMPOSTNA MUŠICA (familija Sciaridae) – vrlo opasna štetočina posebno u početnim fazama porasta useva. Može izazvati štete na rasadu i podlogama mnogih biljnih vrsta. U proizvodnji pečuraka predstavlja vrlo neugodnu i teško rešivu štetočinu, koja uzrokuje direktne štete. Direktne štete nastaju na mladom zasadu u vlažnom organskom supstratu, gde larve uništavaju koren i time prekidaju ulazne kanale za vodu i hranu te dolazi do odumiranja zasada. Koppert za biološku zaštitu proizvodi: ENTONEM (Steinernema feltiae).
KUĆNA MUŠICA (Musca domestica) i STAJSKA MUVA PECARA (Stomoxys calcitrans) – Domaća mušica se obično razmnožava u hrpama stajnjaka u seoskim domaćinstvima. Ima do 15 generacija godišnje. Muva pecara, ili stajska muva sisa krv domaćih životinja pa je neophodno obavljati redovnu kontrolu u seoskim domaćinstvima i na životinjskim farmama. Koppert za biološku zaštitu proizvodi: BIOFLY (Ophyra aenescens) za biološku kontrolu na farmama svinja i BIOPAR (Muscidifurax raptorellus) za govedarske farm.
DROZOFILA SUZUKI, (Drosophila suzukii) je nova opasna štetočina jagodastog voća, poreklom iz jugoistočne Azije, koja je konstatovana još 2010. u zasadima maline i vinove loze u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. U toplijim područjima razvija se na prirodnoj vegetaciji i prezimljava hibernacijom u zemljištu. Ženke legu 380 jaja tokom nedelju do dve, u grupicama 2 do 3. Na temperaturama iznad 20oC se vrlo brzo razvija poplacija. Larve nanose velike štete plodovima bobičastog voća, u manjoj meri koštičavog voća i vinove loze.
DROSAL je atraktant, koji je vrlo selektivan na ovu vrstu voćne mušice. Na membrani kojom je prekrivena čašica perforiraju se odgovarajući otvori, tako da sadržaj sporo isparava. Voćne mušice se udave u tečnosti, a nakon izvesnog perioda čašice se zamene na stativu i nova membrana perforira. Može se koristiti za monitoring, ili kao način direktnog suzbijanja u biološkoj proizvodnji
ŽILOGRIZ (Capnodis tenebrionis) – Larve nanose velike štete na korenu koštičavog voća, najviše na višnji i trešnji, ali i na šljivi i kajsiji. Posebno često se javlja na jugu Srbije, ali se intenzivno širi i u Pomoravlju, a uočena je pojava žilogriza i u Sremu. Napad dovodi do potpunog propadanja zasada, što je bio slučaj i sa zasadima marelice u Dalmaciji. Očekivani let imaga je u maju i junu kada polaže jaja u pukotine u zemljištu u zoni korenovog sistema. Praćenje leta izvodi se specijalnim lepljivim pločama, a primene nematode u biološkoj zaštiti podrazumeva tretiranje nakon obilne kiše, ili navodnjavanja. Nakon primene preparata, još jednom se obavlja zalivanje površine zemljišta oko osnove stabla. U suzbijanju žilogriza se koristi preparat CAPSANEM – (Steinernema caprocapsae) koja ulazi u telo larve i ispušta simbiotsku bakteriju koja se brzo umnožava, pretvarajući unutrašnjost larve u hranu za nematode. Inficirane larve brzo uginu, ali nematode nastavljaju da žive i da se umnožavaju u njenoj unutrašnjosti. Nakon što dostignu 3. stadijum infektivnosti napuštaju larvu domaćina u potrazi za novim larvama žilogriza.
PARADAJZOV MOLJAC (Tuta absoluta, Lepidoptera) – je vrlo opasna štetočina, koja se najpre javlja u usevu paradajza, ali napada i plavi patlidžan, papriku, krompir te još neke kulture. Javlja se i na korovima iz familije Solanaceae. Ova štetočina je u stanju da smanji prinos paradajza i 50-100%, kao i da ograniči izvoz proizvoda u druge zemlje jer se u Evropi nalazi na EPPO A2 karantinskoj listi. Tuta apsoluta se može širiti letenjem, ili nošena vetrom kilometrima, potom rasadom i gotovom robom. Preživljava na spontanoj vegetaciji i korovima iz familije Solonaceae. Brzo se razvija, za 24 do 38 dana. Minimalna temperatura za razvoj je 9oC. Štetu čini gusenica koja ne ulazi u mirovanje dokle god ima hrane na raspolaganju. Ženka odraslog leptira polaže od 250-260 jaja na nadzemne delove biljke. Iz jaja se razvija gusenica koja buši list, stablo i plod. Prezimljuje kao jaje, gusenica, ili odrasli leptir. Odrasli oblik je leptir sivo smeđe boje, 6 mm dug, raspona krila oko 10 mm. Aktivan je noću dok se danju skriva u lišću. Gusenica je žućkaste boje veličine do 9 mm a može se prepoznati po crnoj crti (kruni) iza glave. Gusenica preferira listove i stablo, te napada i plodove, ali samo zelene. Buši okruglaste otvore, a na ulazu se vidi ekskrement. Listovi mogu potpuno propasti, kao i plod na koji se naseljavaju gljivice. Ovu štetočinu najbolje je pratiti feromonskim klopkama. Koppert ima dva rešenja iz programa biološke zaštite koji suzbijaju i ovu štetočinu – NESIBUG ( Nesidiocoris tenuis) i MIRICAL (Macrolophus pygmaeus ex. caliginosus). U našim uslovima preporučujemo samo primenu preparata MIRICAL koji sadrži i odrasle jedinke i nimfe. MIRICAL-N sadrži samo nimfe od kojih se sporije gradi populacija dovoljne brojnosti. Nesidiokorus se mnogo brže umnožava, ali posle 8. cvetne grane u paradajzu postaje problem, verovatno zbog ishrane sokovima biljke domaćina
U ponudi ZELENOG HITA od KOPPERT-ovih proizvoda možete naći različite vrste mamaca i feromonskih klopki:
TUTASAN WATERTRAP je patentirana klopka, koja se koristi u kombinaciji sa PHERODIS feromonima u kontroli paradajzovog moljca (Tuta apsoluta), kao i velikog broja drugih vrsta leptira i moljaca, kako na polju, tako i u zaštićenom prostoru. Jednostavna je za rukovanje i opremljena je sistemom za kontrolu vode. Koriste se 20-25 klopki po hektaru, ili 30 u slučaju poluzaštićenog prostora pokrivenog mrežom, ravnomerno raspoređene. Obično se kapsule menjaju na 4 do 6 nedelja.
DELTATRAP – su mamci koji se koriste u kombinaciji sa PHERODIS feromonima za kontrolu štetnih insekata. U pakovanju se nalaze dve klopke sa kukama i osam lepljivih umetaka. U klopku se postavljaju lepljivi umetci na koje se nanose određeni feromoni i to uvek isti feromon na istu klopku, kako ne bi došlo do mešanja feromona. Da bi se kvalitetno kontrolisali štetni insekti potrebno je postaviti 2-4 deltatrapa po hektaru. Klopke se postavljaju na 10 cm iznad biljke na mestima gde je omogućena visoka preglednost. Ukoliko se postavljaju klopke u cilju kontrole više vrsta štetnih insekata, potrebno je klopke sa različitim feromonima udaljiti jedne od druge radi što veće efikasnosti.
Za svaku vrstu sa spiska neophdni su specifični feromoni:
Adoxophyes orana, Agrotis segetum, Agrotis ipsilon, Anarsia lineatella, Autographa gamma, Cacoecimorpha pronubana, Cameraria ohridella, Ceratitis capitata, Chilo suppressalis, Chrysodeixis chalcites, Clepsis spectrana, Cossus cossus, Cryptophlebia leucotreta (Thaumatotibia leucotreta), Cydia funebrana, Cydia pomonella, Cydia pyrivora, Cydia splendana, Cylas formicarius elegantul, Dacus oleae, Duponchelia fovealis, Eupoecilia ambiguella, Euzophera punicaella, Grapholita lobarzewskii, Grapholita molesta, Helicoverpa armigera, Heliothis virescens, Keiferia lycopersicella, Lacanobia oleracea, Lobesia botrana, Mamestra brassicae , Musca domestic, Operophtera brumata, Opogona sacchari, Ostrinia furnacalis, Ostrinia nubinalis (EZ-strain), Pandemis heperana, Pectinophora gossypiella, Phtorimaea operculella, Phyllonocyter corylifoliella, Phyllonorcyter blancardella, Plodia / Ephestia, Plutella xylostella, Prays oleae, Rhagoletis cerasi, Riptortus clavatus, Sesamia nonagrioides, Spodoptera exigua, Spodoptera littoralis, Spodoptera litura, Symmetrischema tangolias, Synanthedon myopaeformis, Synanthedon pyopaefo, Synanthedon tipuliformis, Tecia solanivora, Thaumetopoea processionea, Thaumatotibia leucotreta (Cryptophlebia leucotreta), Trichoplusia ni, Tuta absoluta, Vitacea polistiformis, Zeuzera pyrina, Rhynchophorus ferrugineus, Planococcus citri.